Svaki dan se rodi sedam puta više pasa i mačaka nego ljudi. Zbog velikog broja neće sve životinje imati svoj dom. Milioni nesrećnih zdravih i mladih mačaka i pasa umiru, drugi se muče ili su mučeni od ljudi. Šta možemo da uradimo da smanjimo njihove patnje?

Doslednom sterilizacijom ulicnih životinja, ali i privatnih pasa i macaka, uz obeležavanje svih životinja, jedini je put da se potpuno i trajno reši problem životinja, jedini je put da se potpuno i trajno reši problem životinja lutalica.
Jedna cetvrtina svih pasa u jugoistocnoj Evropi nema vlasnika i mora živeti na ulici. Oni žive loše i život im je kratak, jer su nezašticeni i izloženi mnogim opasnostima, kao na primer gladi, žedi, hladnoci, bolesti i konacno njihovom najvecem neprijatelju: coveku koji im donosi smrt.
Vec decenijama se svake godine uhvati i ubije na hiljade životinja, a ipak na ulicama ima više nesrecnih životinja, nego što je ikada bio slucaj… Kako je to moguce?
Iza pasa koji budu uklonjeni iz nekog okruženja ili neke grupe životinja, ostaje vakum tj. oslobada se mesto za preživljavanje za druge životinje. Preživljavanje na nekom mestu zavisi od postojecih uslova: hrana, voda, smeštaj, sigurnost. Takvo mesto ce sigurno zauzeti neka druga životinja, i to veoma brzo, jer u svakom životnom prostoru postoji ravnoteža izmedu života i smrti, tj. broj životinja je odprilike uvek jednak. Taj princip, da nova životinja zauzima životni prostor uklonjene životinje, je zakon prirode i on funkcioniše neumoljivo. Ubijanje stoga nije rešenje. To se pokazuje sasvim ocigledno na mestima gde se ta mera sprovodi tokom više godina, a da se pri tom nikada ne postigne pozitivni rezultat.
Suprotno tome, ako se životinje sa jednog podrucja sterilišu i ponovo vrate na isto mesto gde su i bile, na to mesto nece doci drugi psi, koji bi stvarali novo potomstvo. Ako se svaka životinja steriliše, vakciniše, ocisti od ekto i endo parazita i evidentira, ona ce uz brigu odredenih osoba koji ce o njoj brinuti, moci da vodi donekle pristojan život i nece predstavljati problem za društvo. Putem medija treba raditi na prosvecivanju stanovništva. Takvi projekti sterilizacije sprovode se veoma uspešno u celom svetu. Na taj nacin zemlje kao što su Švajcarska, Nemacka itd. rešile su taj problem. Tamo NEMA životinja bez vlasnika. Svi projekti pokazuju slicne statistike: na ovaj nacin se u roku od nekoliko godina broj životinja drasticno smanjuje. Veoma dobar primer u Podgorici, gde društvo za zaštitu životinja i opštinske službe saraduju i gde se stanje prilicno popravilo, pokazuje da i mi to možemo uraditi kod nas, a, na kraju krajeva, to nam je i obaveza, kao i u drugim civilizovanim zemljama.
Statistike pokazuju da nakon samo jedne godine na ulicama bude i do 40% manje pasa i macaka. U taj broj ulaze i životinje koje ne dodu na svet, životinje koje iz odredenih razloga budu uspavane na human nacin (npr. zbog bolesti, agresivnosti, duboke starosti), udomljavanje i prirodna stopa smrtnosti (saobracajne nesrece i sl.) U roku od 5-8 godina problem lutalica trebalo bi da bude rešen u potpunosti, ali to je moguce SAMO AKO jedan strogi zakon bude zabranjivao izbacivanje životinja na ulicu, uz mogucnost kažnjavanja prekršilaca tog zakona. Zato je veoma važno da se sve životinje identifikuju tj. evidentiraju, da bi se mogli pronaci njihovi vlasnici. Veoma je interesantno da ljudi to stalno rade, cak i kada vide da od toga nema koristi i kada postoji neko drugo rešenje.
Mi ne živimo u srednjem veku. I životinje imaju pravo na život i pravo da budu držane onako kako to odgovara njihovoj vrsti.

Dr.vet. E. Deininger, Minhen
Dr. vet. D. Friz, Napulj